Noćni život
Spremam se, biram garderobu. To ne traje dugo. Na kraju uzimam digitalni aparat i stavljam ga u jaknu. Majka mi kaže lep provod, a otac pita dokle više. Ja ćutim ovoga puta. Njemu moje ćutanje biva jasnije od bilo kakvog odgovora.
Krećem niz ulicu. Već sam sa svojim mislima nekud odlutao. Preseče me malo neki glas sa prozora. Bio je to komšija koji je rekao lepo se provedi večeras. Ja se trgnem i odma kulturno odgovorim hvala lepo. koračam dalje i razmišljam. Stižem na kraju ulice, i jedan mladji momak me pita, a već zna, kuda idem? A ja mu istog momenta odgovorim, tu gde i ti. On kaže vidimo se. I videli smo se u onoj gužvi.
Stižem na stanicu. Nema mnogo ljudi i ako je zadnji bus za grad. Na stanici počinje da me hvata euforija ne mogu da stojim, jer dobro znam šta će uslediti narednih par sati. Gledam na sat, bus dolazi na vreme. U nejmu ipak nekolicina tinejđerki. Kao i uvek dobro doteranih sa onim mladalačkim osmehom na usnama. Kreću u neki svoj provod. Ja ih gledam, a gledaju i one mene.
Stižem u centar grada i tu me čeka moj drug Stefan. Lepo jesenje veče, već pomalo liči na zimu, ali nije bilo hladno. Šetamo gradom. on izgleda kao svake subote u to vreme. Pričamo o svemu i svačemu. O nastupu ne mnogo jer Lukas je šesti put tu, i šesti put sam ja tu. Prošla je ponoć uveliko i krećemo ka diskoteci. Kod mene se adrenalin povećava jer su u pitanju minižuti kada ću se videti sa svojim omiljenim pevačem. Diskoteka je već puna, čuje se muzika. Stiže on, prave mu mesto za praking. Izlazi iz auta. Sevaju blicevi i ljudi džse ređaju da bi ga bolje videli i slikali. Ja se pozdravim sa njim i slikam iako imam šest slika sa njim. On me prepozna, i ja mu kažem nešto i on klimnu glavom.
Ulazimo unutra, diskoteka prepuna kao i uvek kada je kralj poroka i kafana tu. Sve je spremno za istinski spektakl. U 01h čuje se vrisak jači nego ikad. Gase se svetla, kralj izlazi na scenu uz poznat tekst hita "baj pas". Lukas pozdravlja prisutne i pita jel smo svi na broju? Počinju ovacije i skandiranja Lukas mi te volimo. Redjaju se pesme, sevaju hitovi "Ja živim sam", "Poljem se širi miris tamjana", "nešto protiv bolova", "Rodjendan", kada on uvek pozdravi onoga kome je te noći rodjendan.
Svako u publici pesme prežuvljava na svoj način. Mnogo je tu emocija, počev od pevača do svakog ko je tu. Čini se da cela diskoteka vibrira od emocija. Svako preživljava svoju ljubavnu priču na svoj način. Prave se video zapisi. Lukas kao i uvek maestralno vlada scenom. Ja razmišljam zašto je ovaj čovek toliko iznad drugih. Odgovor se sam nameće. Oko 4h se bližimo kraju. Posle bloka kafanskih pesama ide "Neznanka" i moja omiljena pesma "Plakala je, molila me". Na kraju Lukas pretstavlja svoje iz benda, a onda jedan od njih kaže ovoga svega ne bi bilo da nije njega. Uz dobro poznatu muziku diskotekom se prolomilo mogu da ti puse Lukase. On baca čašu i skida košulju. Bila je to još jedna skica za portret virtuoza kakvog ovo podneblje nije imalo, niti će imati.
Popio sam dosta pivai napuštamo diskoteku. U 04:30h krećemo kroz noć. Posle nekoliko komentara se rastajemo. Uzimam taksi, ulazim u njega i taksista me prepozna. Ja njega nisam. On mi kaže, noćas bilo jako dobro za njih. A ja mu kažem, bio Aca Lukas. A on kaže, zašto svakog vikenda on ovde ne peva? A ja mu kažem, mogao bi i svake noći. Smejemo se. On mi onda nešto priča, a ja ga ne čujem. Platim mu, a on kaže prijatno. Ja kažem, hvala.
Svanulo je, ja ulazim u kuću i ležem. Ne mogu odma da spavam, i uvek je to tako kad se vratim sa provoda. Pomislim tada rano je za povlačenje sa asfalta i noćnog života. Još malo kao da mi ovih 20 godina provedenih na njemu nije dosta.
SAKETI
Sada da predahnemo uz ove tri prelepe fotografije. Uskoro nova zapažanja, konemtari i naravno nove priče samo za vas.
SAKETI
ACA LUKAS
Dovoljno je reći Aca Lukas ili samo je jedan Aca Lukas ali o tome na kraju. Počeću od početka a onda se vraćamo 20 godina unazad. Krajem osamdesetih godina prošlog veka svirao i zabavljao mlade na poznatom splavu, diskoteci Lukas na Novobeogradskom ušću. Tada dvadesetogodišnji mladić iz noći u noć, kao sjajan muzičar, izvođač, šoumen kao uan men bend bio je najčuveniji zabavljač Beogradskih diskoteka, barova i noćnih klubova. Po istoimenom splavu Lukas dobio je svoj prepoznatljivi nadimak. Mladi su dolazili iz večeri u veče i ostajali do jutra. Tada je Lukas bio začetnik danas već učestalog uan men bend ili jedan čovek jedan bend. To su bile neyaboravne noći. Teško ih je opisati. To je bio početak jedne neverovatne karijere čoveka rođenog da bi živeo dvesta na sat pa i više. Čoveka rođenog da bi pevao. Njegovo pevanje je umetnost. Mišljenje mnogih je da takvog pevača majka rodi jednom u 100 godina ili ne. Kasnije on izdaje svoj prvi album "kuda idu ljudi kao ja", "lisica u noći" su bile pesme sa prvog albuma. Onda pravi pauzu do 96" i vraća se sa "pesmom od bola" gde ga upoznaje širi auditorijum. Imao je tada onaj šatirani pramen i malo kilograma. Godinu dana kasnije izdaje "ličnu kartu". Ona je bila prazna ali sa njom postaje po meni pevač numero uno i zvanično na ovim prostorima, i zagospodario je našom scenom. Estradni presto je dobio novog vladara. Nije bilo kafane gde njegova pesma "lična karta" nije bila na repertoaru po nekoliko puta. Bilo je tu još njegovih sjajnih numera. Onda opet pauza pa veliki povratak, novi album i naslovna numera "rođendan". Velika popularnost prati ovog pevača gde god se pojavi jer je on čovek sa neverovatnom harizmom. Publiku je ovde kupio otvoreno pričajući o svojim porocima. Nije to radio zbog popularnosti već je edukovao svoje obožavaoce. Bio je iskren a ljudi to vole. Punio je hale i stadione. Bio sam svedok jednog nezaboravnog koncerta na Beogradskom sajmu koji će retko biti ponovljen. Takođe sam bio prisutan na mnogim njegovim nastupima i svi oni su bili neverovatni. Još uvek nisam sreo osobu koja je sa njegove svirke otisla nezadovoljna. Lukas onda izdaje sledeći album "nesto protiv bolova", po meni njegov najači album. Onda izdaje još jedan album, pa još jedan. Za sve to vreme ovaj čovek vodi borbu sa svim porocima ovoga sveta. Nebrojeno puta pada na samo dno ali se isto tako još brže i vraća, o čemu peva u njegovoj najnovijoj pesmi. U skoro svim pesmama on peva o svom životu. Nedavno je u jednom tabloidu pisalo da bi trebalo simiti film o ovom čoveku. Kažu da bi punio bioskope, zaradela bi se velika lova a onda bi smo gledali nastavak. Takođe nedavno pobeđuje na najačem festivalu ikad održanom na balkanu. Pre par nedelja dobija po ko zna koji put titulu pevača godine. Mislim da je voditeljka pogrešila i da je trebalo reći pevač stoleća. Nedavno prilikom gostovanja moj grad je bio oblepljen plakatima na kojima je pisalo samo jedan je Aca Lukas. Nisam ovo napisao da bih potvrdio svoje reči sa početka teksta več zbog pevača kakvog ova zemlja nije imala, i kakav na ovim prostorima nije hodao.
SAKETI lusaketi@hotmail.com
BUDVA 2007
Bilo je to u Budvi leta Gospodnjeg 2007 godine. Prvi put sam bio u Budvi daleke 1989 godine. Bio sam tada mali ali posvidjala mi se. 18 godina kasnije, kada sam došao u taj grad na Crnogorskom primorju zaljubio sam se u njega. Samo mesec dana pre mog dolaska u Budvu su bili na početku svoje turneje, tog leta, čuveni Rolingstonsi i održali spektakularan koncert na Jazu. Ko god je bio, ili poznaje prilike zna da je jaz najveća plaža u Budvi. Frontmen grupe vremešni Mik Džeger je izjavio tada da je obišao ceo svet, što mu verujem, a da nije video manjeg a lepšeg grada. Da poverujemo Džegeru, zaslužio je. Posle jako dugog puta, prve večeri kada sam izašao na šetalište nisam mogao da veujem koliko ljudi je na ulicama. Prošetao sam i pošao ranije da odmorim, i sećam se kada sam legao da je do moje kuće, i ako je ona malo dalje od diskoteka dopirao glas Dare Bubamare, i ako je to bitno, dobro poznat hit "zidovi". Pomislio sam kako ću spavati, a onda je tačno u 01h stala muzika. Tada rekoh u sebi pravi potez, ali narednih noći mi to nije išlo u prilog. Meni, osvedočenom ljubitelju noćnog života koji zna i da osvane.
Na plažama je bila revija kupaćih kostima, mahom u režiji Ruskinja. Prelepih Ruskinja, izazovnih, šarmantnih. Bilo ih je na stotine, možda hiljade. Na svakom koraku, od jutra do ponoći, od svitanja do sumraka moglo se čuti "panjemaje harašo", Ukrajinski "davaj", Beloruski - eh njega će teško ko razumeti. Mada sam pri kraju letovanja razmenio par reči i sa sestrama iz Belorusije, neznam ni ja kako, u stvari znam, mangupske fore i fazoni. Ja znam samo Italijanski jezik i sa Italijankama i Italijanima sam parlao stalno. U Budvi je bilo devojaka od Estonije do Laponije, ali ja ću se vratiti na Ruskinje.
Kakav je to bio val lepote sa istoka. Ukrajinke sa karpata, Ruskinje iz Moskve, podmoskovlja, San Peterburga, Beloruskinja iz Minska i par Litvanki iz Kaunasa. Bilo je jako puno i Mađarica. Sa njima nisam mogao uspostaviti kontakt, jezička barijera, ili možda nešto drugo. Nije bilo puno Čehinja, još manje Slovakinja, ali je bilo par prelepih Poljakinja. Meni je bila dovoljna Ukrajinsko-Ruska kombinacija. Ja izuzetno cenim i smatram da su Ukrajinke najlepše u Evropi, pa Čehinje, onda Ruskinje, pa Italijanke. Ali ja sam u Budvi video devojku i proglasio je za najlepšu koju sam sreo u poslednjih 10 godina, a ona nije iz ni jedne od navedenih zemalja. Ona je Crnogorka, iz Nikšića. Divio sam se njenoj lepoti iz veče u veče, iz noći u noć. Na kraju sam se i slikao sa njom. Budva je tih večeri nudila spektakularne koncerte iz noći u noć. Od zvezde granda do Ace Pejovića, tu je bio Dženan, Neda Ukraden, Ana Kokić, Dejan Matić. Bombo, Kairos, Trokadero, Maltez su nudili mnogo toga. Da ne zaboravim, lokalna zvezda Pero Trokadero je svake večeri zabavljao ko god se našao tu. Ko ume da živi bio je na pravom mestu u pravo vreme.
Ja puno volim fudbal, a i njega je bilo u Budvi. Počeo je Crnogorski šampionat i tog vikenda je naš Mogren igrao na svojim Lugovima. Prisustvovao sam tom meču ali nisam bio do kraja jer na 50m od stadiona je plaža, a na plaži? Nisam izdržao do kraja meča jer fudbal ću gledati tokom godine. U Budvi sam video i par kladionica ali za divno čudo za 15 dana nisam ušao ni jednom u njih. To je rekord, barem moj. Ali nisam došao u Budvu da se kockam. Moj san je da to uradim u Monte Karlu, a onda, kao i svakom kockaru Nevada i čuveni grad kocke Las Vegas. Snovi su stvarni dok traju.
Španija ima Majorku, Tenerife i čuvenu Ibicu. Francuska Azurnu obalu, Kan i Nicu. A mi imamo Budvu.
Svih tih dana vreme je bilo prelepo, more pretoplo. Zato bih svima preporučio Avgust je stvoren za more, a more ko more nemirno i plavo.
Par dana pre mog odlaska stigle su i Španske princeze, obe ćerke Španskog kralja Huana Karlosa. Da li sam ih video i koga sam još sreo tih dana i upoznao, kako se proveo kada sam odveo četiri Ukrajinke na koncert u Trokadero Ace Pejovića, kako su izgledale žurke i šta se dešavalo na njima na ostrvu Tanga Bič, i jošmnogo toga ako vas zanima u sledećem nastavku. Vaš Saketi vas pozdravlja do tada.
PUT U HERCEG NOVI I ČETIRI DANA PROVEDENA U NJEMU
Posle dugog niza godina otisnuo sam se do Crne Gore. Putovao sam vozom, spavaćim kolima. Put je prošao relativno brzo jer imao sam ja i dužih puteva. Uvek sam voleo da putujem vozom. Stigao sam ujutru kao što se i obično stiže u Crnu Goru i odmah našao hotel u kome ću boraviti četiri dana i četiri noći. Hotel je bio srednje klase. U sobi sam imao telefon i televizor što je meni bilo i najbitnije.
Prvog dana sam odmarao ali i uveče izašao da prošetam i vidim čimi Herceg Novi sada raspolaže. Pošto je bio mart mesec još uvek nije bilo turista ali valjda uvek ima zanimljivih likova na moru. Kupaće gaćice nisam poneo ali sam poneo fotoaparat, naočare za sunce i ostale stvari koje uvek nosim sa sobom. Sa sobom sam poneo i nadu da ću imati i lep provod. Ali za mnoge stvari u životu je potrebna i sreća medjutim o sreći drugi put. Posle opuštajuće kakva je valjda uvek lagana šetnja vratio sam se na večeru. Osoblje hotela je bilo baš ljubazno ali nisam se dugo zadržavao u holu i otišao sam do svoje sobe 122. Malo sam čitao dnevnu štampu koju sam imao i ubrzo zaspao. Sutradan sam se probudio oko 9 časova i bio potpuno spreman i odmoran za dan koji je predamnom. Krenuo sam pre podne u grad u šoping. Kupio sam neke suvenire i još neke sitnice i vratio se u hotel na ručak. Za ručak je kao i što se moglo pretpostaviti bio riblji specijalitet. Predveče sam pononovo bio u gradu koji je poznat i po danima mimoza, njih nisam našao ali video sam par lepih devojaka u gradu ali one nisu videle mene. Uostalom ja nisam tu zbog njih ali ne bih imao ništa protiv ni da sam sa njima. Te večeri sam bio u kafani na muziku i bilo je dobro ali ja ne znam kada mi je u njoj bilo loše ili manje dobro. Vratio sam se u hotel posle ponoći izašao sam na terasu i masturbirao.
Sledeći dan ili treći dan na moru je bio sportski dan. Danju sam našao teniske terene i sa jednim momkom koji je tu trenirao odigrao partiju tenisa. Bio sam stariji od njega i malo bolji i pobedio ga,ako je to bitno, 2:1 u setovima. Uveče su igrane utakmice u kupu šampiona nekadašnjem ili sadašnjoj ligi šampiona i bilo je prenosa na TV. Upoznao sam par ljudi u foajeu hotela. Pričali smo o svemu i svačemu i kada je počeo fudbal počeli smo da gledamo. Igrali su Inter i Mančester Junajted. Ostrvljani ili Englezi su doputovali u Milano sa prednošću od 2:1 a inter je verovao u uspeh. Imao je uz sebe verne tifoze, domaći teren i možda najbitnije baš jaku skvadru. Međutim Mančester Junajted je te noći bio odličan i zasluženo otišao u polufinale. Delila su ih još samo dva koraka do cilja ali oni su često i najteži. Meni je bio preostao za ovaj put još samo jedan dan na moru i već sam se polagano u mislima počeo pripremati za povratak.
Četvrti dan je bio i najlepši dan na moru, bio je to i dan koji će mi kreirati dobar deo narednog perioda. Ujutru sam se probudio dosta ranije i otišao na plažu. Jutra na moru su tako čarobna i šetao sam po plaži. Već pri kraju plaže sam se susreo sa jednom devojkom i odmah mi se zasviđala, čak sam odmah i pomislio da je nešto od prilike baš ono što čekam čitavog života. Bila je u šorcu i nekoj majci ali mene je prvo privukao onaj sjaj u njenim azurnim očima. Onda sam uhvatio i njen pogled upućen ka meni koji je mislim imao poruku da se i ja njoj dopadam. Pomislio sam u sebi kucnuo je čas, pošto sam u redu za sreću več duže vreme, ja sam bio taj ovoga puta kome se ona osmehnula, a međutim mislim da je ovoga puta i nju ta sreća poslužila jer je ona naletela na mene. Nekoliko desetina minuta kasnije već smo bili u bašti i uz koka kolu se upoznavali. Kako je vreme odmicalo ona mi se sve više i više sviđala. Ona je ovde na oporavku još 7 dana a ja uskoro idem ali razmenili smo brojeve telefona i zakazali novi susret. Celog dana sam bio srećan i uveče izašao sa njom. Proveli smo divno veče. Ja sam otišao svojim putem, ona takođe će otići svojim ali se nadam da će nam se oni nekada ukrstiti. Te noći sam malo spavao. Ujutro sam spremio svoje stvari, pozdravio sa ljubaznim osobljem hotela i krenuo natrag kući. Bio sam zadovoljan boravkom na moru a posle ovakvog kraja mini provoda na njemu i prezadovoljan. Čekao me je moj grad i ostale stvari u njemu. A u mom gradu je sve bilo isto, kako bi i bilo drugačije. Bio je to grad bez nekih događaja ali nije on za to bio kriv. Često sam pričao da je to najsiromašniji veliki grad u Evropi i bio sam u pravu ali to mi nije ništa pomoglo što sam ispostaviće se kasnije za mnoge stvari bio u pravu jer svet danas ceni uspeh a ne vrednost.
SAKETI
